Flag of Serbia with a red, blue, and white tricolor and a coat of arms featuring a crowned double-headed eagle.
Flag of Latvia with a horizontal white stripe between two red stripes.
Union Jack flag of the United Kingdom
Flag of Italy with vertical green, white, and red stripes.
Flag of Germany, black, red, gold horizontal stripes.
Flag of Poland with two horizontal stripes, white on top and red on bottom.
Flag of Russia with horizontal stripes of white, blue, and red.
Flag of Ukraine with blue and yellow horizontal stripes
Flag with four triangular sections: blue at top, red at bottom, yellow left, white right, meeting at a central point.
Flag of Finland with a blue Nordic cross on a white background.

Zauvek, sine

++++

Zauvek, sine ++++

Skup slova

[Uvod]
(Tela u prašini, duh je u mašini)
Sine, sine moj (Tela u prašini, duh je u mašini)
Vidi me, vidi me, a (Tela u prašini, duh je u mašini, tela u prašini, duh je u mašini)
Sve sam sredila, samo sam lepe slike izdvojila
Aploudujem sve, oni mi prave avatara
I naprave sve isto kao ja, nema razlike ludilo da vidiš
Tako da, eto
Biću tu sine, ako me ne bude više

[Strofa 1]
A biće me sine
Pa me drže na komodi
I upali da i ja pričam sa vama kad budete ručali zajedno
A ručajte zajedno - to je lepo
I upali i mеne da dam mudri savet
Da vide moji čukununuci, praunuci, čukununukе (Vidi me, vidi me)
Ko je njihova baba bila, da budem tu sa vama još (Nisam li baš jako lepa)
I još, i još sine
(Treba me napraviti još sto) Zauvek (Pa bih da me ima još)

[Strofa 2]
Vidi me, vidi me, nisam li baš jako lepa
Treba me napraviti još sto, pa bih da me ima još
Čovek više nije što je bio
Nije što je bio sine moj
I večnost nije više što je bila
Proširena večnost sine moj

[Strofa 3]
Ne razdvajaj me sine, ne razdvajaj (Čovek više nije što je bio)
Upali sine i mene da budem sa vama (Nije što je bio sine moj)
Da podsetim na vreme, da vam kažem šta su boli (I večnost nije više što je bila)
Užitak i bol (Proširena večnost sine moj)
Pleasure and pain (Pleasure and pain, my son)
Plaisir et douleur, mon fils
I tako to
Taj budući svet rađa novi jezik, ja o tome ništa ne znam
Ja to ništa ne razumem, šta ja mogu da te naučim
(Pleasure and pain, my son)
(Freude und Schmerz, mein Sohn)
(Pleasure and pain, my son)
(Freude und Schmerz, mein Sohn)

[Strofa 5]
Teh, ja sam samo skup slova, skup slova, prosto, eto
Pročitano-očitano, skup slova, ništa više
Tako lako, u čipove sasuto, iz čipova sazdana
U šta sam se pretvorila da me vidi moja mila majka
Ne bi majka ovo čudo htela, ni boli, ni rana, niti toplog daha

[Kraj]
Ugasi, batali
(Nema više ja, nema das ich, nema moi)
(Nema više ja, nema ja, nema ja)
(Nema više ja, nema das ich, nema moi)
(Nema više ja, nema ja, nema ja)
Čekam te tamo, gde imena nema (Nema više ja, nema DAS ICH, nema MOI)
(Nema više ja, nema ja, nema ja)
I neka ga, neka ga, neka ga, neka ga nema (Nema više ja, nema DAS ICH, nema MOI)
(Nema više ja, nema ja, nema ja)
Ni jedna reč, ni jednog cveta (Nema više ja, nema DAS ICH, nema MOI)
(Nema više ja, nema ja, nema ja)
Neće znati gde sam, ni neka ne zna (Nema više ja, nema DAS ICH, nema MOI)
(Nema više ja) Nema ja, nema ja

Zauvek, sine

++++

Zauvek, sine ++++

(Forever, My Son)

“Zauvek, sine” is the emotional apex of this cycle. On its surface, it’s a loving gesture: a mother creating a digital copy of herself to remain present in her son’s life after her death. The tone is almost tender — “Then keep me on the sideboard/ And turn it on so I can talk to you/ When you’re having lunch together” — yet it quickly grows disquieting. The presence she offers is not really her, but a static version of who she once was.

Here, Konstrakta critiques the fantasy of digital immortality. The avatar is made from preserved photos, habits, and phrases — but it lacks the capacity for real change, real spontaneity. It is memory on loop, not love in motion. And in the final verse, the speaker rejects the very idea: “Turn it off,” she says. She reclaims mortality as something sacred — a return to nature, to stillness, to truth.